Зашто ђаволу,
одмах,
не рекосмо
да је ђаво?
Препознали смо
те умазане беле хаљине
које је навукао на брзину,
и ту набубрелу њушку
којом је распиривао жар,
и тај дуг и поган језик
којим је палацао у славу зла,
и те црне и прљаве руке
којима је преносио угарке
од врата до врата,
и те очњаке дуге и крваве
на лицу умазаном
украденим медом.
Зашто ђаволу,
одмах,
не рекосмо
да је ђаво?
Јуче нам капију закључавао,
у мрак нас терао,
а данас је широм отворио
и кључ газди своме предао.
Јуче нам у туђе коло
забрањивао,
а данас нас тера
да запушених ушију
улазимо у њ.
Дојучерашњи пријатељи
постадоше непријатељи,
а непријатељи
пријатељи.
пријатељи.
Зашто ђаволу,
одмах,
не рекосмо
да је ђаво?
