Уђоше тихо у наше животе
Још док смо к’о опијени сневали
Завесу нам раширише кришом
И све време успаванке певали.
А завеса сва осликана и шарена
Главни мотив су раскош и лепота
И ствара илузију лепог живота.
И док зуримо у ту шарену лажу
Све мислећи да је стварност права
Ни не слутимо шта се иза ње збива
Јер за чешање нам само служи глава.
Један се окуражи из гомиле јадник
Покрену завесу уз помоћ воље јаке
Тад крајичком ока гробаре угледа
Како лопатама товаре у своје стомаке.
Људи, гробари су иза! – виче јадничак
Гомила га, к’о луду, по устима бије
Ма пусти будалу, прича којешта
Никада нам боље било није.
