Није нам савремена књижевност понудила пуно белетристике о новијој српској историји с краја 20. века. Да ли због још увек нерешених територијалних и политичких питања или страха од осуде барјактара послератних тенденција, или су пак те тенденције довеле до осиромашења идеја тек, о последњим ратовима на овим просторима пишу се трактати, есеји, новински чланци, понека збирка песама (трилогија Зорана Богнара) али не и озбиљна прозна дела (част изузецима Звонку Карановићу и сличнима).
Драган Маринковић се усудио да разбије тај зид. Показао је да је могуће написати роман о последњем рату (тачније нападу НАТО пакта) у време свежих рана а да тај роман не буде осветнички, не буде набијен негативним емоцијама, нити пак с друге стране љигав и „про“-
...Улазећи на моменте у лирске описе предела или простора о коме пише Драган Маринковић улази у Андрићевски круг у коме нам је свака слика детаљно исцртана – речју. Из његових одличних описа брвнаре, куће, било чега што сматра да треба показати читаоцу јасно се може замислити дато. Јасно, чак до филмске пројекције.
...Она нит која ће читаоца од самог почетка до краја романа држати у ишчекивању и нудити му опчињеност јесте паралела између складишта муниције или чега већ другог што Драганове јунаке чини радозналим и пећине у којој се по непровереној легенди сакрива злато у време ослобођења од Турака 1878. године. Узевши ову паралелу као основ и разрешење романа Драган Маринковић успева да до краја своје приче читаоцу држи пажњу додајући теми лепу обичност и природност изражавања главних јунака.
Драганови јунаци су обични људи. Официри нижег ранга који немају потребу за напредовањем у служби. То су људи који најпре обављају свој задатак, људи који воле своју земљу и на крају људи који су се задесили на одређеном месту у одређено време. Време, које није умилно по њих, али се мора прихватити. То су људи са свим врлинама и манама које обичан човек има. Ту се свакако може убројати и радозналост, па и жеља за богатством уколико га има у непознатом склоништу.
...Реализам својствен Драгановом стилу разбијен је у самом наслову романа који има метафорично значење. Чвор јесте у нашим главама. Штавише, чворови. И око тога ћемо се сви сложити. Све остало нека буде виђење читаоца. Зато, препоручујем прочитајте роман и расплетите један чвор у глави!
април 2013.
