Штеточина
Волим моје лудо куче
сва се топим од милине
ал' нешто бих да вам признам,
Нема такве штеточине!
Поједе ми све по кући,
наочаре, попке, књиге,
појело би, сигурна сам
чак и ланац за вериге.
А верујте да је храним
не верујем да је гладна
знам да неки инат тера
шта да чиним, јадна?
Како да је преваспитам
има ли уоште лека?
Инат је баш тешка бољка,
исто важи за човека!
Летећо маче
У парк јуче нађо маче малечко,
да га мало стоплим, узо га у руке.
Оно ме погледа па поче да преде,
е, туј си кренуше моје силне муке.
Донесо га дом, од радос` све кипим,
питам се, питам, куде да га денем!
Кад мајка рече да мож` д` остане,
поче од срећу ко теле да бленем.
Тури га на терасу, у прво ћоше,
у највећу кутију од дедине ципеле,
одо по песак, знам ће му треба,
кад дођо дом`, беше куку, леле!
Маче, ко на корзо, по ивицу си оди,
сам` си молим Бога, немо` се омакне,
шта ће с њега бидне, трећи спрат, високо
ако си полети, од земљу ће си акне?
Тад си паде први пут, један живот мање,
осам му остало, још неје за кукање.
Летело још пет пут, бетон излизало,
Шта с њега да радим, још три му остало?
Пусти` га у двориште, да оди по равно,
можда то треба д` урадим одавно,
нећу да комшији опет излети:
„То је она што учи маче да лети!“
