Лети, лети,
лети трут,
задихан и
знојав сав,
тражи неки
цветић жут,
или розе,
или плав.
Када нађе
цветић тај
неће полен
с њега брати,
већ ће се
на њему, знај,
врло дуго
одмарати.
Лежаће на
малом цвету,
вртеће се
лево-десно,
као да је
сам на свету,
неће њему
бити тесно.
А, пре него што
сунце зађе
одлетеће
с вољом јаком,
да женицу
своју нађе,
да му прави
штрудлу с маком.
