Шта је живот, ако није свећа?
И то она што полако гори.
Да ли је мала, или можда већа?
Питање је што нас читав живот мори.
И под стаклом равним гори свећа нека
Заштићена тако од ветрова снажних
Њен пламен је, увек, најдужега века
Попут оних горштака из времена давних.
И под жаром сунца гори нека свећа,
Криви се и топи, на подлогу пада
С разлогом се пита, постоји ли срећа?
Хоће ли се усправити, ил’ се џаба нада?
Нека трећа свећа на промаји гори
Пламичак јој танак као косе власи
Треперећ на ветру за живот се бори
Гордо стоји и пркоси, ал’ се брзо гаси.
