Кафану више нећу ни да видим
У њој се само галами и пије
Кад изађем ја се само стидим
Нико у њој срећу пронашао није.
Нећу више у кафану да уђемУ њој само несретнике гледам
У кафани сам к’о у свету туђем
Нећу да се алкохолу предам.
Ипак уђох у моју кафаницу
Да попијем кафу само једну
И уз кафу једну ракијицу
Из кафане треба изаћ сада
И да чујеш ову моју бруку
Видим врата, обасја ме нада
Кад ми неко нагази на руку.
