Раширила
се поносно
Од Дунава
до Тисе
У безброј
дивних боја
До неба се
уздигла славно
Глатка и шарена
Питома
равница моја
Житно класје
Кад га
ветар заталаса
Као да је
од вуне и чоје
Попут златног
мора бескрајног
Њише се у
ритму спором
Душа
равнице моје
Салаши горди
На којима
се ђермови клањају
А чардаци,
стаје и амбари стоје у строју
Попут острва
малих
На том
златном мору бескрајном
Чувају равницу
моју
