Слободно ме меркај сада, од главе до пете,
Ја сам споља матор човек, а у души дете.
Бити дете с пола века уопште лако није,
У сваком се старом чики неко дете крије.
Тражио сам више пута и на самом Гуглу,
Претражио планету целу у сваком њеном углу,
Да бих наш’o градић, село, где се пева, гуче,
У коме само деца живе, играју се, уче.
Ако никад не допловим до те дечје луке,
Ништа неће бити страшно, неће бити бруке.
Али ако ипак успем у тај градић стићи чак,
