Песма о једној свињи

Решила свиња да постане човек,
Не жели да живи овако довек’,
Доста јој је овог свињског живота,
Кад постане човек – биће дивота.

Жели да буде најлепша у селу,
Обуче сако и кошуљу белу,
И лептир машну преко крагне стави,
Сунчанице јој већ стоје на глави.

Ставила свиња прст на своје чело,
Свиђа јој се ново бело одело,
Хтела би да то знају и остали,
Како би и они људи постали.

Узе оловку и папир у руку,
Па пише оглас за ову своју муку:
„Будите људи, драге моје свиње,
Уместо помија, јешћете диње.“

Свињама се свиђа корито пуно,
Од свачега има макар по зрно,
Разноврсност хране њима је важна,
Помије – диња, дилема је лажна.

То нашу свињу много разочара,
Напуни кофер, узе мало пара,
Купи карту у правцу једном само,
Да се, више никад, не врати амо.

Прочитај још...