Трчим,а не бежим.Осврћем се...Осећам тежинупретрпане празнинепростора овдашњег.Гледам,како празна светлост ствара таму. Слушам,како празна реч рађа сумњу.Стојим,а не мирујем.Осврћем се...Осећам хладноћубукагија тешкихвремена садашњег.Кушам,бљутаво верујућида је слатко.Миришем,миришљаво мислећида је смрад.Пливам,а воде нема.Осврћем се...Прижељкујем,да се тамница осветли,а ланац прекине.Улазим,широм отворених очију,а као да жмурим.Ћутим, сигурнији него икад,десиће ...
понедељак, 17. август 2015.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
