Од ње се стрепи,
Због ње се убија,
За њу се гине.
Рађа свађу!
Сваки додир јој
мења облик,
Поглед – боју.
Некоме мирише,
а некоме смрди.
Никад иста
нити јединствена.
Увек умивена.
Никад чиста.
Вуку је амо,
Гурају тамо.
Пењу је, спуштају,
Криве и развлаче.
Пеглају па навлаче.
Од ње се бежи,
За њу се лаже,
Због ње се пати.
Рађа наду!
