Једном
приликом сам седео са Нешом ваздухопловцем, мојим
дугогодишњим пријатељем, у Градској кафани (а, где друго?!) где смо необавезно причали. Волео
сам да
слушам његове војничке приче које су,
због његовог несвакидашњег начина причања, мени биле врло занимљиве.
Колико сам
га ја у датим околностима могао разумети, он је са својом јединицом пуне две године провео
у пешадијској касарни, иако су били ваздухопловци. Причао ми је да су у њиховој канцеларији тада врло
често организовали не само шаховске...
субота, 25. јул 2020.
Пријавите се на:
Постови (Atom)