Расцветало пролеће,
долетеле прве ласте,
седи прасе и размишља,
шта ће бити кад порасте?
Гледа коња, диви му се,
док у касу кола вуче,
онда гледа краву Спасу,
док је музу, она муче.
Потом спази страшног овна,
шишају му руно бело,
поред њега мазга шета,
водиће је сад у село.
Ту се прасе хитро прену
„Нећу о том ни да сањам!
Хоћу мали ја да будем,
и у блату да се ваљам!“
