Стално сањам да прелазим преко
Границе која ми слободом прети
Јер што би стари песник реко
снове ми нико не може узети
У сновима својим трчим до неба
Од злата нову планету правим
Мрачна олуја ме на путу вреба
Свој барјак треба на врх да ставим
Пењем се, трчим, по звездама скачем
Месец је од Сунца на корак далеко
Проливам сузе и наглас плачем
Низ образе ми теку вино и млеко
Дођох до врха где ветар дува
Свој барјак чврсто у руци носим
Клекнух на звезду што север чува
И сузама својим слободу просим
