Трут

Лети, лети,лети трут,задихан изнојав сав,тражи некицветић жут,или розе,или плав.Када нађецветић тајнеће поленс њега брати,већ ће сена њему, знај,врло дугоодмарати.Лежаће намалом цвету,вртеће селево-десно,као да јесам на свету,неће њемубити тесно.А, пре него штосунце зађеодлетећес вољом јаком,да женицусвоју нађе,да му правиштрудлу с мак...

Прочитај још...

Мрав

Мрав је биће врло вредно,пере, пегла, плете, шије.И није му баш свеједно,када јака киша лије.Мрав је биће врло спретно,струже, кује, фарба, кречи.Осећа се врло сретнокада ради, ал без речи. Мрав је биће врло свесно,сеје, жање, бере, сади.Никада му није тесно,читав живот само ра...

Прочитај још...

Свећа

Шта је живот, ако није свећа?И то она што полако гори.Да ли је мала, или можда већа?Питање је што нас читав живот мори.И под стаклом равним гори свећа некаЗаштићена тако од ветрова снажнихЊен пламен је, увек, најдужега векаПопут оних горштака из времена давних. И под жаром сунца гори нека свећа,Криви се и топи, на подлогу падаС разлогом се пита, постоји ли срећа?Хоће ли се усправити, ил’ се џаба нада?Нека трећа свећа на промаји гориПламичак јој танак као косе власиТреперећ на ветру за живот...

Прочитај још...

Има ли горе живих?

Лежимо,хладни и непомични.Испреплетани.Набацани,без реда и разлога.Остављени,без милости и саосећања.Заборављени.Јама нам је постеља,мемљива и хладна.Тамница.У њој се преврћемо, усправљамо,падамо, дозивамо. Сунцу се надамо.Спасите насове тамниценедостојне и крваве,овог тешког сна,понижења.Има ли горе живих?Дозивамо живе,не чују нас.Букагије нам ножемза грло везане.Попети се не можемо.Кад би нам се сунцејош само једном осмехнуло,опет бисмо се родилии истог трена, к`о људи,поново умрли....

Прочитај још...

Излаз

Трчим,а не бежим.Осврћем се...Осећам тежинупретрпане празнинепростора овдашњег.Гледам,како празна светлост ствара таму. Слушам,како празна реч рађа сумњу.Стојим,а не мирујем.Осврћем се...Осећам хладноћубукагија тешкихвремена садашњег.Кушам,бљутаво верујућида је слатко.Миришем,миришљаво мислећида је смрад.Пливам,а воде нема.Осврћем се...Прижељкујем,да се тамница осветли,а ланац прекине.Улазим,широм отворених очију,а као да жмурим.Ћутим, сигурнији него икад,десиће ...

Прочитај још...

Од славе до пензије

Чекајући пуцањ за трке почетак, размишљам тако у погнутом ставу.  Шта ако не будем брз као метак?Хоћу ли успети да сачувам славу?Терајући ме да увек будем само први, (Неважно је да л’ сам други или пети) Систем ми прети да ће да ме смрви,да ћу да осванем разапет на мети.И док чекам пуцањ за почетак трке, мисли ми лутају у погнутом ставу.Све ми се чини: шансе су ми мрке.Шта ако испадне да сам у праву?Уплаши ме пуцањ за трке почетак. Ноге ми се просто везаше у чвор. Да л’ ми то освану црни...

Прочитај још...

Шарена шума

Преко брда сребрнога и кристалне реке,крај широког плавог мора и дуге далеке,испод нашег златног сунца и црвених звезда,налази се мала шума пуна птичјих гнезда.   У њој живе чудне птице, различитих боја,носе перје разнобојно и различитог кроја.Ту су: сова зеленкаста, јаребица плава,кукавица љубичаста, сврака белоглава...Ласта носи жута перца, а гугутка лила,Изнад шуме лети голуб, носи бордо крила.Над чаробном шумом овом, разне боје лете,ал’ је нећеш никад наћи, ако ниси де...

Прочитај још...

Стојков Рекорд из педесетдевете

Летње је подне. Седим сам у соби и покушавам да напишем некакав новински чланак, кад зачух гласно – „Трас!!!“ Учини ми се да ми је неко, неким чврстим предметом, ударио по аутомобилу који је, иначе, прописно паркиран испред гараже те брзо истрчах напоље те стадох испред кратког степеништа које води на улицу. Док ме трем, који се надвио нада мном, штити од јаког сунца, пажљиво посматрам своја кола. „Чини ми се да су у реду“ – помислих.У кући, преко пута моје, живи неки масни, задригли и дебели алкохоличар...

Прочитај још...

Србија

Мутили ти извориште,Скраћивали ти узлетиште,Расла си у тамницама,Ој, Србијо, на планинама и у равницама.Војници те твоји мазили,Владари те нису пазили,Старост ти се мери хиљадама, Ој, Србијо, у шумама и на ливадама.Бацали те у окове, Цедили су твоје сокове, Дланови ти вредни и корави,Ој, Србијо, на Дунаву и Морави.Жељна си љубави и радости,Сваке среће, лепоте и младости,И благостања које траје дуго,Ој, Србијо, љубави и ту...

Прочитај још...

Неодлучна невеста

Ово што ћу сад да вам испричам се ретко дешава, ал’ је жива истина. Причао ми неки Крстивоје, пашеног мог најбољег другара Светозара. Напољу је био леп пролетњи дан, паркови пуни, а ми се увукли у Градску кафану (а, где друго?!) и причамо неке своје приче у које, осим нас самих, мало ко може да поверује. Што би млади рекли: пуштамо си филмове... Ма, знате већ како то иде у кафанама, и да ја сада не трошим више речи на опис те општепознате кафанске атмосфере, углавном, приметимо ти ми да је Крстивоје некако...

Прочитај још...