Неодлучна невеста

Ово што ћу сад да вам испричам се ретко дешава, ал’ је жива истина. Причао ми неки Крстивоје, пашеног мог најбољег другара Светозара. Напољу је био леп пролетњи дан, паркови пуни, а ми се увукли у Градску кафану (а, где друго?!) и причамо неке своје приче у које, осим нас самих, мало ко може да поверује. Што би млади рекли: пуштамо си филмове... Ма, знате већ како то иде у кафанама, и да ја сада не трошим више речи на опис те општепознате кафанске атмосфере, углавном, приметимо ти ми да је Крстивоје некако...

Прочитај још...