Има ли горе живих?

Лежимо,хладни и непомични.Испреплетани.Набацани,без реда и разлога.Остављени,без милости и саосећања.Заборављени.Јама нам је постеља,мемљива и хладна.Тамница.У њој се преврћемо, усправљамо,падамо, дозивамо. Сунцу се надамо.Спасите насове тамниценедостојне и крваве,овог тешког сна,понижења.Има ли горе живих?Дозивамо живе,не чују нас.Букагије нам ножемза грло везане.Попети се не можемо.Кад би нам се сунцејош само једном осмехнуло,опет бисмо се родилии истог трена, к`о људи,поново умрли....

Прочитај још...