У лавиринту велеграда

Ходам улицама велеграда,широким и мемљивим.Нигде сунца.Застадох...Куда да пођем,кад су ми све улице исте?Окрећем се,никог не познајем.Кога да питам,кад сви некуд журе.Неухватљиви су,као да имају неки циљ.Разумем их,ја бих их, на том путу, само успоравао...Кренухкорацима несигурними неједнаким,као да плешем.Одједном поче ветар,па удари киша.Саставише се небо и земља.Пролазећи поред мене,као поред неког камена, сви отварају кишобранеи нико ме под свој кишобранне позва.Шта да радим,кад овде никог не...

Прочитај још...