Испричаћу вам причу чудну, било је то много давно.У стомаку ми нешто мрдну, јер иш`о сам у џунглу равно.Бејах младо момче тада.А, џунгла је била права! Имах косу, не к`о сада, а био сам и грађен – страва. И, шетам се џунглом тако.Кад искочи испред мененеки човек. Нема сако.Да се следиш од те сцене.Уплаших се, шта да радим?Гледам чову, шешир нема.Да л` да праћку сада вадим?Ухвати ме нека трема. Кад он скочи, па онако у лету, чврсто, с рукама обема,ухвати се за лијану пету.Тада спазих, ни ципеле нема.Вришти,...
субота, 13. мај 2017.
Пријавите се на:
Постови (Atom)