У сенци крушке суве на крају парка
Ко из земље да је никла клупа стара
Накривљена ћути покрај малог јарка
Остављена (тужна) без имало жара
Нико је не гледа нити иком значи
То што је крива и без седалног дела
Од ње су други увек били јачи
Те је због њих јадна поодавно свела
До клупе (из далека) дошао да сврати
Старац што без штапа не може да хода
Из младости време желећи да врати
Успомене бере с небескога свода
Сећање на драгу он ка клупи носи
Нежно је прстима...
петак, 27. децембар 2019.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
