Гледам
у огледалу
Одраз
неког лица
Издужено,
шпицасто
Крезубо
и ружно
Коцкаста
му брада
И
пирсинг на носу
Делује
ми тако
Боже
ми опрости
Као
неко ждребе тужно
Па
ово нисам ја
А
требао бих бити
Јер,
огледало је моје
А
ја испред њега
Стојим
ко војник
На
јутарњој смотри
Не
знајући
Хоћу
ли уопште моћи
Због
овог лудила, пре свега
До
власника
Тог
страшног лица доћи
Збиља,
човече
Ко
је овде луд
Ово
бих морао да будем ја
А
очигледно нисам
Мада
су закони физике јасни
Чије
је...
четвртак, 16. април 2020.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
