СклапањеПод сунцем вечнимразмишљам Како пустиња пружаНишта,Понизност, варку и лобање.Фатаморгана,Да ли је истина која песак времена љуби душе, илузија која низ ветар протиче?Неће јецај трајати.Кад почнем обневидети невидом,Вучијим пешчаним временом,Дине ЋЕ говорити непознатим.Хтела Сам, Хтели би...Низ пршљен памтити прадревни, намирисани задах!Препознала Сам Те!Кости уплетене врелином пламтећомБелином двају изгубљених, залуталих у недозив,У заносу векова, тела!Јецај празнинаУ распуклом сјају митрила...
недеља, 22. мај 2022.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
